Mi smo bili EKVILIBRIJUM
Nedostaju mi naša jutra! Nedostaje mi da se probudim u tvom zagrljaju, da doručkujemo zajedno i da te ispratim poljupcem...
Poželiš ga zaustaviti, reći mu da ostane, priznati mu da ti je potreban, zagrliti ga. Ali ostaješ u mjestu, ukočen, naizgled potpuno ravnodušan što odlazi. Gubiš sebe, gubiš njega, gubiš šansu za ljubav.(via mozdajednomshvatisve)
I dok se ti preispituješ i vrtiš film unazad, sto puta premotavaš iste scene i pitaš se gde si to pogrešila, zoveš ga, plačeš i ponižavaš se, on već proslavlja mesec dana ljubavi sa nekom drugom.Simonida Milojković - Ljubav u doba kokaina (via brbljivica)
Znam ja, nije tebe bolela sama tišina niti sam odlazak. Bol se skrivala u tome što sam baš ja tebe ostavila, a mislio si da nemam snage za takav potez. Ali život je takav, tvoja igračka postala je igrač.
Odavno sam otišla, nemoj da se vraćaš.

”Noćas sam poželeo da ti čujem glas, siguran sam da je tvoj telefon zvonio, zašto se nisi javila?” - pitao je.

"Znaš i ja mnogo puta poželim da ti čujem glas, pa ništa. Sad smo valjda kvit."