Mi smo bili EKVILIBRIJUM
Nedostaju mi naša jutra! Nedostaje mi da se probudim u tvom zagrljaju, da doručkujemo zajedno i da te ispratim poljupcem...
Vratio bih se ponovo, ali znam da ćeš me opet dočekati kao da ništa nije bilo.
A bilo je, to da sam po ne znam koji put otišao bez reči, mangupski i olako.
(via bolesno-te-volim)
Nikada nemoj da prestaneš da sumnjaš.
Kada sumnje nestanu, znači da si zastala na svom putu.
P. Coelho
Poželiš ga zaustaviti, reći mu da ostane, priznati mu da ti je potreban, zagrliti ga. Ali ostaješ u mjestu, ukočen, naizgled potpuno ravnodušan što odlazi. Gubiš sebe, gubiš njega, gubiš šansu za ljubav.(via mozdajednomshvatisve)
I dok se ti preispituješ i vrtiš film unazad, sto puta premotavaš iste scene i pitaš se gde si to pogrešila, zoveš ga, plačeš i ponižavaš se, on već proslavlja mesec dana ljubavi sa nekom drugom.Simonida Milojković - Ljubav u doba kokaina (via brbljivica)
Znam ja, nije tebe bolela sama tišina niti sam odlazak. Bol se skrivala u tome što sam baš ja tebe ostavila, a mislio si da nemam snage za takav potez. Ali život je takav, tvoja igračka postala je igrač.